Pismo i izgovor

PISMO I IZGOVOR

Pismo

Latinska abeceda ima 24 slova:
A B C D E F G H I K L M N O P Q R S T U V X Y Z.
a b c d e f g h i k l m n o p q r s t u v x y z

Rimljani su primili pismo od Grka preko Etruraca. Pisali su samo velikim slovima, kako vidimo na natpisima, kojih se velik broj sačuvao i u našoj zemlji. Mala slova nastala su spajanjem i pojednostavljivanjem velikih slova u brzom pisanju.

Danas pišemo velikim početnim slovom:
a) lična imena i prideve od njih izvedene, npr, Roma Rim, Romanus rimski;
b) prvu reč u rečenici;
c) najčešće prvu reč u stihu.

Latinski  glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike. Samoglasnici su: a, e, i, o, u, y; ostali su suglasnici. Diftonzi ili dvoglasnici su: ae, oe, au, ei, eu, ui.

Samoglasnici mogu biti kratki ili dugi. Kratkoću samoglasnika označavamo znakom ˘, a dužinu znakom —. Kad treba svaki samoglasnik diftonga izgovarati odvojeno, stavlja se na drugi samoglasnik znak kratkoće, odnosno dužine ili znak dijereze ($quot;), npr. a˘era ili a$quot;era (čitaj: aera), poeta ili poeta (čitaj: poeta). U običnim latinskim tekstovima ne označuje se kvantiteta samoglasnika. Samoglasnik je pred samoglasnikom redovno kratak (Vocalis ante vocalem brevis).

Izgovor

Postoje dva izgovora latinskog jezika: klasični i tradicionalni. Klasični je izgovor starih Rimljana do kraja antike, a tradicionalni se razvio u ranom srednjem veku i očuvao se tradicijom.

Jednom i drugom izgovoru zajedničko je ovo:
i na početku reči pred samoglasnikom izgovara se j: iam = jam, iustus = justus;
među samoglasnicima izgovara se ij: maior = maijor;
y izgovara se i: Syria = Siria, Byzantinus = Bizantinus;
x izgovara se ks: lux = luks, Xerxes = Kserkses;
c ispred a, o, u i ispred suglasnika izgovara se k: caput = kaput, corvus = korvus, cura = kura, credo = kredo;
ch izgovara se h: schola = shola, machina — mahina;
ph izgovara se f: Delphi — Delfi, Philippus — Filipus;
qu izgovara se kv: qui = kvi, aqua = akva;
ngu izgovara se ngv: lingua = lingva, sanguis = sangvis;
su izgovara se su u riječima suavis = svavis, suadeo = svadeo, sueseo = svesko i u njihovim izvedenicama, zatim u vlastitim imenima Suebi = Svebi, Suetonius = Svetonius.

Razlike između klasičnog i tradicionalnog izgovora:

U klasičnom se izgovoru kod dvoglasnika ae i oe čuju dva glasa, c se uvek izgovara k a tako i t uvek t i s uvek s. Kod tradicionalnoga došlo je do promena koje su iznete na desnoj strani tablice

klasični

tradicionalni

ae aetas
lunae
aj
ajtas
lunaj
e
etas
lune
oe
poena
oj
pojna
e
pena
c
Cicero
centum
k
Kikero
kentum
c
Cicero
centum
samo pred e, ae, oe,
eu i pred i, y
s
rosa
Caesar
s
rosa
Kajsar
z
roza
Cezar
među
samoglasnicima
ti
natio
amicitia
ti
natio
amikitia
ci
nado
amicicita
pred
samoglasnikom

Slova y i z nalaze se samo u rečima uzetim iz grčkoga.
Sva se ostala slova izgovaraju kao i kod nas.
Za U i V imali su Rimljani jedan znak: V, npr. VVA = uva.
Međunarodne reči koje su potekle iz latinskog jezika izgovaraju se tradicionalnim izgovorom, npr. socijalan (socialis), nacija (natio), filozof (philottophus), erar (aerarium), jer ih nismo primili direktno od starih Rimljana, nego su  nam došle u kasnijim vekovima.

Još jedna zanimljivost – kako lakše pamtiti rimske cifre:

how_to_write_roman_numerals

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s